Monty

Za vizu je neophodno i lekarsko uverenje. Ti formulari su na engleskom, pa ce lekarima biti potrebna moja pomoc i u prevodjenju. Stizem u ambulantu u 7:30. Rekose mi u agenciji da bliko koji lekar to moze da popuni. I cekam.  Posle 12h sam dosla na red, dakle, cekala sam oko 6h da bi mi doktorka rekla da moze da mi popuni to i da dodjem sutra. Dobro, pomislim, nije strasno, ipak ce mi to zavrsiti, nema veze sto sam za tu 1 recenicu toliko cekala.

Dodjem jutros u zakazano vreme, ali, oni su zaboravili sta su mi obecali, pa su vec primili pacijente. No problemo! Cekam. I docekam da mi kazu da kartoni sa vakcinacijama nisu tu, da moram da idem u Rasku da to uzmem i da se tamo pregledam kod ocnog, a doktorka ce ostalo da mi ispise kad se vratim. Dobroooo. Odem na stanicu, cekam 45min bus i zadesi se da se tog dana delila penzija, tako da sam bila kao u sardini zatvorena, pored najsmrdljivijeg coveka sveta. Nisam se sekirala oko toga, pa, nije prvi ni poslednji put. Tamo peripetije, dojk stigoh svuda na red, dok sam iskopirala taj karton sa vakcinacijama, pa trci po pecate, pa dok mi ocni ispisa cilindre, uglove i zezancije i zavrsih i to! Sad opet na autobusku, da se vratim kuci kod doktorke. Naidje bus, obradujem se kao dete sto cu stici sve to da zavrsim na vreme. Naravno, da prica bude zanimljivija, ispred mene sedne onaj isti najsmrdljiviji covek sveta. Uzeo penziju. Stignem, cekam I dodjem na red i kaze meni doktorka: “Jao, ja stvarno nisam skoncentrisana to da ti pisem, bojim se da cu nesto da ti pogresim, idi ti u ponedeljak kod dr. Sneze.”

I, tako. Morala sam ovo da iskucam da ne bih skrenula i onda se lekarsko nece vaziti, jer dok mi sve to ispisu, ja cu dobiti mentalnu bolest, popusticu zivcano… Mozda vec i jesam, ali cu se praviti da nisam, da ih sve zeznem. A, ponajvise sebe. Znam ja da hoce svi pare, ali, aman, zasto su meni tako nebitne onda? Joooj, nije mi dobro sad. Moram malo da placem.